Srbija

Kopaonik

Sunce i sneg, kao idealna kombinacija za svakog ljubitelja prirode, a posebno skijanja, odabrali su baš Kopaonik za svog predstavnika. Sneg počinje krajem novembra i često traje do prvih majskih dana, a to je prosečno 160 dana godišnje. Kopaonik je najveći skijaški centar u Srbiji i nesumnjivo jedan od najlepših centara u ovom delu Evrope.

Zbog svoje povoljne klime, sa skoro 200 sunčanih dana godišnje, Kopaonik sa pravom zaslužuje svoje drugo ime – Sunčana planina.

ZIMA NA KOPAONIKU

Uređeni skijaški tereni skijaškog centra Kopaonik pružaju neizmerno uživanje svim kategorijama skijaša, od početnika do onih naprednih sposobnosti.

Skijaški centar Kopaonik poseduje preko 62 kilometra staza uređenih za alpsko i nordijsko skijanje.

Trenutno na Kopaoniku je u funkciji jedna noćna staza – Malo Jezero, pa ko nije umoran od skijanja tokom dana neka izvoli. Za sezonu 2016/2017 očekuje se da se osvetle i staze Krst i Karaman Greben, što će bitno popraviti noćnu ponudu Skijališta Kopaonik.

Napominjemo da je uz plaćenu, minimum dnevnu kartu, korišćenje noćne staze besplatno.

Pored staza za alpsko i nordijsko skijanje, skijaški centar Kopaonik poseduje i uređen snow-board /Snowboarding/ park, na kome se organizuju takmičenja domaćeg i međunarodnog karaktera. Domaćini na Kopaoniku mislili su i na najmlađe skijaše, ali i na sve druge početnike, koji su odlučili da svoje prve skijaške korake i naravno padove naprave baš na Kop-u. Izgrađen je savremen, u potpunosti obezbeđen prostor – takozvani ski vrtić, sa pokretnom trakom i karuselom, koji olakšavaju da se ovlada osnovnim skijaškim veštinama. Prvi skijaški koraci prave se pod budnim okom instruktora. 

U ovom momentu ski centar Kopaonik, kojim upravlja JP Skijališta Srbije, raspolaže sitemom od 24 žičare i ski lifta. Kapacitet instalacija je preko 33.000 skijaša na sat. Ovaj sistem čine:  tri (3) šestosedne žičare, 7 četvorosednih žičara (4 isklopive četvorosedne žičare velike brzine i tri fiksne četvorosedne žičare sa pokretnom trakom za ukrcavanje skijaša), dve (2) dvosedne žičare, i dvanaest (12) ski liftova (sidro, tanjir i vezni).

FIS standarde zadovoljavaju tri staze, pa se na Kopaoniku održavaju takmičenja koja se boduju za balkanski i Evropski kup. 

Završetkom izgradnje sistema za proizvodnju veštačkog snega i instalacijom cevovoda dužine 5.400 metara na ski stazi Gobelja, 97 % ski staza u centru Kopaonik pokriveno je sistemom za veštačko osnežavanje. Zahvaljujući njemu trajanje skijaške sezone ne zavisi više od snežnih padavina, a posetioci skijališta i ljubitelji zimskih sportova su u prilici da uživaju na snegu i do pet meseci tokom godine. Sistemom za veštačko osnežavanje pokrivene su staze: Karaman A i B, Pančićev vrh, Duboka 1 i 2, Sunčana dolina, Malo jezero, Krst, Krčmar, Kneževske bare, Mali Karaman, Marine vode, Karaman, Gobelja i pripadajući ski putevi.

Službe za održavanje staza Skijališta Srbije su opremljene najsavremenijim ratracima sa i bez vitla. Osposobljenost ljudstva u kombinaciji sa vrhunskom opremom garantuje sredjenost staza na kojima nam mogu zavideti i mnogi poznatiji centri evrope i sveta.

U ski centru Kopaonik, na Gobelji, postoji posebno urađena ski staza za slobodnu vožnju. Pored skijanja posetioci Kopaonika zimi mogu uživati i u sankanju, vožnji motornim sankama i “kwad”-ovima, kao i vožnjama na bobu na šinama, “tjubing-u …

Kopaonik je omiljeni zimski centar među mlađom populacijom zbog dobre zabave i bogatog noćnog života. Svako ko je u potrazi za sjajnim provodom i dobrom zabavom, koji bi upotpunio aktivan odmor na snegu, na pravom je mestu. Kopaonik je poznat po odličnoj “aprè-ski” zabavi koja se do ranih jutarnjih časova nastavlja u nekom od velikog broja kafića, barova, diskoteka, klubova i restorana turističkog centra.

Raznovrsna ponuda, povoljne cene smeštaja, ski pasa, pogodne meteorološke prilike i dovoljno snega, pravi su razlozi da se zaputite na Srebrnu planinu.

HOTEL SREBRNAC se nalazi na putu od Brzeća ka turističkom centru Kopaonik i ujedno je prvi objekat u okviru ski centra. Skijaši sigurno smatraju ovaj hotel najbolje pozicioniranim na celom Kopaoniku. Ispred objekta se nalaze moderni brzi četvorosed kao i i žičara – tanjir, koji vode prema vrhu Gobelja i dalje preko Jarma…
Od

8,500.00 din.

Pogledaj

Zlatibor

Zlatibor nalazi se u jugozapadnom delu Srbije, na nadmorskoj visini od 700 do 1.500 m, 238 km od Beograda. Najviši planinski vrhovi su: Tornik (1.496 m) i Čigota (1.422 m). Zahvaljujući specifičnoj klimi i vazdušnim strujanjima – kontinentalnim i mediteranskim, koji se mogu naći samo ovde, nezagađenom vazduhu, zdravoj i čistoj vodi, velikom broju sunčanih dana u godini, prelepim skijaškim terenima, Zlatibor se razvio u čuveni letnji i zimski turistički centar, sa najdužom turističkom tradicijom među planinama u Srbiji.

Medicinska istraživanja su pokazala da je klima Zlatibora pogodna za održavanje zdravlja i kondicije zdravih ljudi, kao i za lečenje različitih plućnih bolesti, anemije, manjih poremećaja srca i krvnih sudova, a naročito poremećaja štitaste žlezde, koji se leči u Insitutu “Čigota”. Za zvanični početak turizma na Zlatiboru smatra se dolazak kralja Aleksandra Obrenovića na Kulaševac 1893.godine, kada je kraj i dobio ime – “Kraljeve vode”.

Zlatibor je poznat kao skijaškii centar. Skijaši početnici i deca uživaće na blagim padinama Obudovice (manji ski lift dužine 250 m), a bolji skijaši će se odlučiti za odlazak na Tornik i neku od njegovih staza. Sportski centar „Tornik” nalazi se na nadmorskoj visini od 1.110-1.490 m, 9 km od turističkog centra. Staze, kojih ima četiri (Čigota, Tornik, Ribnica, Zmajevac), pogodne su za takmičenja u slalomu, veleslalomu i superveleslalomu. Povezuju ih tri ski-lifta. U centralnom delu Zlatibora nalaze se uređene staze za smučarsko trčanje i biatlon, koje se zbog svoje preglednosti i konfiguracije terena, ubrajaju među najlepše u Evropi.

Tokom cele godine Zlatibor za pripreme biraju mnogi vrhunski sportski klubovi, kao i pojedinci, organizuju se košarkaški kampovi, škole paraglajdinga, tenisa, skijanja, plivanja…

Zlatibor je jedan od naših najvećih centara kongresnog turizma. Veliki broj kongresa seminara i simpozijuma održava se ovde tokom cele godine. Jedan od najzastupljenijih vidova turizma je rekreativni. Ovde ćete često videti šetače na nekoj od šetačkih staza  ili koji na neki drugi način istražuju lepote Zlatibora.

Nothing match your criteria. Please try again.

Stara planina

Stara planina, visokoplaninski masiv, spada u grupu venačnih planina. Glavni venac dugačak je oko 550 kilometara, i proteže se od Zaječara do Crnog mora. Deo ovog venca označava i prirodnu granicu između Srbije i Bugarske. Stara planina nosi i drugo ime – Balkan, po kome je i celo Balkansko poluostrvo dobilo naziv. 

Najviši vrh u delu koji zahvata Srbija je Midžor (2.169 metara). Deo Stare planine, koji se proteže kroz Srbiju pripada opštinama Zaječar, Knjaževac, Pirot i Dimitrovgrad. Na Staroj planini vlada umereno kontinentalna klima, modifikovana s obzirom na nadmorsku visinu i položaj planine. Pod snegom je skoro pet meseci godišnje i to na visini od 1.100 do 1.900 metara, što stvara idealne uslove za skijanje.. Ski centar Stara planina nalazi se na visini od 1.723m, maksimalna visinska razlika iznosi 495m, a najduža staza ima 1.155m. Ski gondola, prva i jedina u Srbiji, povezuje hotel Stara planina sa ski stazom Konjarnik. Maksimalni kapacitet ski gondole je 2.400 skijaša na sat, u 40 kabina, a cetvorosedna žicara takođe prima 2.400 skijaša na sat. U okviru ski centra Stara planina obezbeđeno je veštačko osnežavanje na više od 4km staza, od ukupnih 13km staza, kako bi i u slucaju nedostatka prirodnog snega, posetioci centra mogli da uživaju u zimskim sportovima. Škola skijanja radi tokom cele sezone.  Stara planina podjednako je atraktivna za aktivan odmor u svim godišnjim dobima, kako za rekreativce svih uzrasta, tako i za zaljubljenike u ekstremne sportove.

Kao park prirode, Stara planina nudi obilje mogućnosti da tokom šetnji planinskim stazama berete lekovito bilje i pečurke, uživate u brojnim spomenicima prirode ili jednostavno posmatrate ptice u zašticenom IBA području. Staze i planinski putevi Stare planine deo su Evropskog pešackog koridora E4, koji iz pravca Sokobanje izlazi na Babin zub i dalje nastavlja ka Bugarskoj. Popularne su i ‘off-road’ vožnje terenskim vozilima, sopstvenim džipovima ili iznajmljenim kvadijem. Zavojsko jezero je, osim ribolova, tokom leta pogodno i za kupanje. Biljni i životinjski svet na Staroj planini je specifičan. U podnožju Babinog zuba nalazi se stanište Subalpske bukve, a u potocima i rekama ima Potočne pastrmke. Stara planina obiluje lekovitim biljem i pečurkama, a stanište je i mnogim vrstama retkih biljaka.

U selima podno Stare planine dočekaće Vas ljubazni domaćini, uvek spremni da putnicima ponude izvornu trpezu, na kojoj će se obavezno naći „belmuž”, specijalitet ovog kraja, napravljen od sira i kukuruznog brašna.

Raskošna lepota Stare planine osvaja i pleni, ne samo u toku zime, vec tokom cele godine. Idealno je mesto za ljubitelje netaknute prirode, koji žele da otkriju neizmerna bogatstva ove planinske lepotice na istoku Srbije.

Nothing match your criteria. Please try again.

Lost your password?

User registration is disabled for now. Contact site administrator.

or

Sign in With...

  • https://www.facebook.com/DestTuristickaAgencija/notifications/